Moja meksička avantura

Dobro, što ja znam o Meksiku? Prvi put čula sam za njega u školi, kad pred pločom na zemljopisnoj karti nisam znala pronaći Yucatan. Onda, kad je netko od naših pjevača starije garde obradio “Mamu Juanitu”. Onda, kad mi je moja mama prvi put u životu poklopila slušalicu – da ona ne može sad pričat sa mnom jer da gleda “Rosu Salvaje”, prvu meksičku sapunicu u nas. Onda sam i ja na jednoj od ploča odala počast “Esmeraldi”, čak i upoznala glavnu junakinju tog serijala, glumicu Letiziju Calderon, koja je sa mnom u sarajevskoj Skenderiji skakutala na “Djevojku sa sela”.

Na put u Meksiko sam otišla nenadano pa nisam ništa ni stigla očekivat. No, ono što nas je dočekalo iznad svih je očekivanja: bio je to Isaac, jedan od ponajboljih vodiča. Mormon, on se ubraja u onu skupinu pod “ostale vjere”, kojih je deset posto. Ostalih 90 posto su katolici. Čim smo stigli, Tomica je zapalio 11 cigareta, za svaki sat leta po jednu.

Ariva ariva, andale, andale, ajmo odmah sve. Ja bih odmah mariachije, ajmo u Fridinu kuću, di su te piramide, slikaj me ovdje, slikaj me ondje. Isaac je skužio da smo malo teži slučaj.

Mexico City, najnastanjeniji grad na svitu, kako kažu, ima oko 20 milijuna svega. Kuće su “niskog rasta”, kao i njihovi stanovnici. Valjda su svi tako mali, jer je Mexico City sagrađen na jezeru pa da ne bi potonuli. Nije zafrkancija. Neke zgrade i neke crkve već stoje malo ukrivo. Zocalo je trg u samom centru, a na njemu su velika katedrala, Nacionalna palača i Templo de Mayor u kojoj je piramida Boga rata i Boga vode.

Isaac mi je rekao da su Španjolci u Mexico Cityju ubili toliko ljudi da je smrad bio neizdrživ pa su se preselili u drugi dio grada koji se sada naziva Coyacan, gdje je sagrađena prva španjolska crkva u Meksiku.

Kad sam se vratila doma, odmah sam nazvala mater. Rekla mi je: “Ja nikad ne spavam kad ti odeš na put. Evo, tek ću se sad mirno naspavat. I da znaš, srušija se avion negdje tamo blizu.” Muko moja, to mi kaže svaki put kad odem. “Ma di se mama srušija avion?” “Dobro”, kaže ona i umre od smija, “malo lažen, nije u Meksiku, nego u Kolumbiji. Al sve ti je to blizu ćerce moja”. Hm, Kolumbija? Pa nije tako ni loša ideja. Dobro, što ja znam o Kolumbiji…

Pročitali ste skraćenu verziju teksta. Ako želite saznati više pročitajte tekst u tiskanom izdanju Glorije broj 694 ili se pretplatite na PDF izdanje.