Može li drugačije?

Oduvijek sam u nekim situacijama užasno živčana. Izluđuju me stvari koje nisu bitne za većinu ljudi, dok ih ja smatram važnima. Ponekad čak dobivam histerične napade i uplašim se vlastitog ponašanja koje mi nekad izmakne kontroli. Tada je moje ponašanje djetinjasto, ali je jače od mene.

Već dugo mi se to nije događalo, ali ako bi me nešto jako pogodilo, moglo bi izazvati sličnu situaciju. Mislim da sam ipak normalna, tek ponekad neurotična zbog negativnih stvari koje me okružuju. Obično se to događa kad se osjetim nevoljenom ili mi se uskrati poštovanje…

Mislim da je pravo ime za moje probleme veća količina sebičnosti od normalne. Možda će se smanjiti kad dođu bračne i roditeljske obaveze, ali nisam sigurna da mi i tada neće stvarati probleme. Ili…?

Marlena

Da bi se živjelo u ljudskom društvu, moraju se podnositi ljudi koji ga sačinjavaju. One što po svemu odgovaraju uzimamo za prijatelje, ostale civilizirano podnosimo, poštujući njihove različitosti. Ponekad nam idu na živce pa pristojno skrivamo svoju antipatiju. Takvo ponašanje daje svima ravnopravno mjesto u šarenoj zajednici našega planeta. Naše osobno mišljenje i vrednovanje stvari nije apsolutno, kao što nije ni tuđe, ali ako smo u dobru sami sa sobom, neće dovesti u kušnju naše živce, niti će ih napeti do te mjere da će postati problemom nama i drugima.

Vi, očito, niste u dobru sama sa sobom, jer ne možete uvijek kontrolirati svoje reakcije i svoje ponašanje, pa vam oni postaju teretom. Tada je muka neusporedivo veća jer ne znamo kako da budemo drugačiji. No, vi ste, čini se, ne samo pogodili nego i shvatili svoju manu, čak i količinu njezine nepoželjnosti. To je važno, nećete morati tapkati po mraku svoje svijesti da biste dokučili što je to što vam stvara teškoće i zagorčava život.

Potražite kakvog psihologa koji će vam pomoći da suzbijete u sebi agresivnost kao izraz nezadovoljstva sobom i svojom okolinom.