Opasnost vreba u diskoteci

Dvadeset i četiri su mi godine. Imala sam mladića s kojim sam hodala sedam godina. Nakon toliko vremena upoznala sam zanimljivog i veselog mladića. Poznajemo se već četiri godine, išli smo u istu diskoteku, ali nikad nismo imali prilike zbližiti se zbog moje veze, no kad bismo se sreli, pogledi su nam sve govorili. Nakon godinu dana opet smo se susreli, ja sam ostavila svoga mladića. Triput smo izašli van i ludo se proveli. Nakon toga, jedne večeri se više nije pojavio pred mojom kućom, prestao se javljati kad bih ga nazvala. Zbunjena sam. Samo mi nemojte reći da ga zaboravim, jer sam predugo čekala da budemo zajedno. Što da radim? Što vi mislite o tome? Uplakana

Iskreno govoreći, ne mislim ništa. Najprije ste sedam godina u vezi s jednim mladićem, zatim vam je glavom zavrtio momak kojega ste susreli u diskoteci. Unatoč šturom poznanstvu, proglasili ste ga šarmantnim. Situacija je kulminirala pogledima koji su, kažete, sve govorili. Prošlo je 365 dana, zatim ponovni susret u istoj diskoteci, susret u vašem srcu poput bombe. Slijedila su tri sastanka s ludim provodom. Ostaje tajnom zašto se dotični više nikad nije pojavio pod vašim prozorom. Nije pomoglo ni vaše nazivanje telefonom, što vas je osobito zbunilo. Muškarci se rado prestraše kad se počne uhodavati neka veza: isključe telefone, ugase magnetofone, nestaju poput duhova, biraju ulice kojima hodaju opasne osobe s kojima su proveli nekoliko sati i ponešto noći, pa se izgube bez traga. Čak više ne idu ni u diskoteke. Minska polja! Mućnite svojim sivim ćelijama i zaboravite zaboravljivog šaljivdžiju iz diskoteke koji je zalutao u vaš život, i vratite se svojem mladiću. Idite i dalje u diskoteku, ako vam je tako srcu prirasla, zašto ne? U njoj, bez brige, nećete više sresti onoga kojega ste tako prebrzo proglasili šarmantnim, a kad tamo…