Tko je kriv?

To samo vi znate! Iza mene je dugogodišnje razdoblje braka u kojemu su odavno nestale sve nježnosti, pa sam ga privela kraju i odvojila se živeći u drugom stanu s dva odrasla sina koji su pri kraju studija. S bivšim suprugom održavam zadovoljavajući odnos, jer smo vrlo dobro situirani, svi imamo više nego dovoljno. Meni je 50 godina. Prošle jeseni sam upoznala muškarca starijeg od mene, slobodnog. Zavoljeli smo se. Nije bio iz mog grada, a uslijedili su svakodnevni razgovori, često smo se viđali. Bio je osobito pažljiv, nekoliko puta mi je slao cvijeće u ured. Bilo je to ugodno iznenađenje. Pitala sam se nije li to samo pristojnost i ništa više? Nekoliko puta sam mu predlagala da odemo na kakvo putovanje, ali on je vješto izmicao radi statusa u poduzeću. Napokon smo se ipak dogovorili da odemo na neki izlet. Otišli smo na jedan otok. Išli smo njegovim automobilom, ponašala sam se krajnje korektno, imala sam osjećaja za njegovu financijsku situaciju, ali ne toliko da ja preuzmem sve troškove. Sam je rekao da sam uviđavna i da žene, ma koliko imaju, gotovo uvijek očekuju da muškarac sve plati. Došli smo pred večer u apartman, prošetali se otokom, u restoranu popili kavu i ja sam mu dala svoj dio za putne troškove prijevoza trajektom. Već sam tada uočila da mi nedostaje 100 kuna (imala sam ih ukupno 700). To me nije oneraspoložilo, jedino sam željela da mi bude lijepo s njim. Sljedeće jutro smo otišli u trgovinu kupiti neke sitnice (to je stajalo 30, a blagajnica mi je vratila 70 kuna). Spremila sam taj novac uz moj drugi. Šetali smo duž obale sve do ručka i usput popili svaki po jedan voćni sok. On se ponudio da nosi moju torbu da me rastereti. Kad sam je nešto kasnije otvorila, nije bilo mojih novaca, iako sam pretražila sve pretince nekoliko puta. On je samo šutio i rekao da će on platiti sokove, ali sam to odbila. Ostali smo za stolom još sjediti. Preispitivala sam se u sebi, znala sam koliko je bilo novca u torbi, sada ga nema onoliko koliko ga je trebalo biti. Krenuli smo prema hotelu, rekla sam da se ne osjećam dobro i da ću odmah leći. Nismo se ni dotaknuli. Bila sam budna i uzrujana, čula sam kako se on u krevetu prevrće i uzdiše… Stalno sam razmišljala o nestanku novca, bojala sam se da se ne razočaram. Sutradan me upitao zašto sam tako neraspoložena? “Zar sumnjaš u mene? To bi bilo više nego neukusno! Kako si mogla i pomisliti to o onome koji ti je slao bukete cvijeća po 200 kuna?” Pretraživala sam torbu kao sumanuta, ali mog novca nije bilo. Tada sam mu rekla kako ipak mislim da je počinio prljavštinu, najprije što je uzeo moj novac, a drugo što me je pokušao prevariti! Shvatio je da je među nama sve gotovo! Tu noć smo odvojeno spavali. Ujutro sam osjetila da se, možda, više nikada u životu nećemo vidjeti ni čuti. Više bih voljela da nisam išla u potragu za svojim novcem, onda ne bi bilo sumnje i neizvjesnosti, a sad je više nego sigurno. Kad smo napustili brod i opraštali se, potekle su mi suze. Tako smo se rastali. Prošlo je mjesec dana, osjećam se tužno, sve bih dala da se nije dogodilo, ali se dogodilo. Znala sam da je njemu novac potreban, no to ga nije moglo opravdati. Trebam li mu oprostiti? Da li da odbolujem ili da mu se javim? Možda mu se činilo da ja svoj novac olako zarađujem ili možda da ne znam koliko ga imam? Možda je i to mislio… ali je napravio gaf zbog kojega se raspala naša veza! Plače mi se jer sam ga voljela… Raspad sistema

Možda ste ipak prenaglili. Iz vaše torbe je mogao ispasti novac dok ju je on nosio preko ramena nakon što ste izišli iz trgovine. Zaljubljeni su često rastreseni i možda bi im trebalo oprostiti. Bilo je vrlo rizično uzeti vam ispod nosa novac i istodobno dovesti u pitanje vaš odnos: premalo da bi prokockao vašu ljubav. Niste bili svjedokom kad ga je uzimao, stoga niste imali ni pravo da ga optužite. Zašto ste bili tako sigurni, zašto niste pomislili na eventualnu nezgodu koja je izazvala vaš rastanak? Zašto ste odmah nasrnuli na njega, zašto niste uzeli u obzir i druge mogućnosti? Uzeli ste škare i presjekli nit koja vas je vezala. Sada plačete, tužni ste, ali još uvijek tvrdite da ste se zaljubili u jednog lopova. Ako mu je u životu bio potreban novac, ne znači da ga je ukrao upravo onoj do koje mu je bilo stalo da se iskaže kao čovjek i kao ljubavnik u postelji i izvan nje. Vi ste ga osudili prije nego ste ga saslušali, možda ste ishitreno stavili točku prije nego ste stavili zarez. Možda uopće nema razloga da mu išta opraštate ako nije uzeo novac, a niste vidjeli da je to učinio, samo ste zaključivali, pa je pravedno da se i malo isplačete. Nije sve u novcu, a meni se čini da vam je on osobito drag, toliko drag da vas sprečava razumno razmišljati. Stoga ga nazovite, jer vaše srce još kuca za njega, možda ste vi, a ne on, napravili gaf i bezrazložno raskinuli vezu koja se mogla pretvoriti i u nešto ozbiljnijeg. Odlučite se: ili ćete i dalje za njim plakati istodobno ga optužujući, ili ćete ga nazvati. Može vam samo poklopiti telefonsku slušalicu. Ne biste ništa izgubili ako je kriv, ali zato dobili ako je nevin.