Vikanje pomaže

Za vrijeme trudnoće razmišljala sam o tome kako ću ja u bolnici ležati gola na stolu, koliko njih će me svako malo obići. Možda dođu i studenti? Horor! Unaprijed me bilo sram. Ali kad se ta situacija konačno dogodila, vjerujte mi, nije me bilo briga. Nije me bilo sram ni jedne sekunde – priznaje 31-godišnja pjevačica Maja Vučić, čija će kćerkica Gita uskoro slaviti drugi rođendan.

– U rađaonici sam neko vrijeme bila sama i u početku sam telefonirala, čitala novine, pa čak i malo pjevala. Igor je otišao nešto pojesti, a trudovi su postajali sve jači. Nisam prošla nikakav trudnički tečaj, pa sam se koncentrirala na liječničke upute. Važno je ostati priseban, ne paničariti i slušati što ti govore. Jako me boljelo i pomislila sam kako bi mi bilo lakše da ispustim neki ton kao tenisači kad udaraju lopticu. Pa sam pitala doktora je li ok ako pustim malo glasa. Rekao mi je da mogu i vikati ako mi pomaže, ali mi je i aaaaaa dosta pomogao. Na “crnu listu” došla je i babica. Kad bih vidjela njezine ruke koje mi prilaze, zamračilo mi se pred očima. To više nije bilo za izdržati. Na kraju sam rekla neka me svi puste na miru i da ću ja sama roditi.

Nakraju se sve nekako smirilo i ja sam skupila svu snagu da bih napokon rodila. I začula sam Gitu kako plače i laknulo mi je. I sve sam htjela zagrliti: mog ginekologa Ratka Matijevića, babicu, sestre. Gitu su još neopranu stavili na moja prsa i smirila se. Zatim je podignula glavicu pa pogledala prvo mene, a potom tatu u oči, pa opet spustila glavicu i zaspala. Da mi je netko u tom trenutku rekao da se cijeli svijet srušio i da nema ničega, ne bi me bilo briga. Dobiješ neku novu snagu. Postaneš drukčiji.