Prizori iz bračnog života omiljenog splitskog para: "U liftu me pita ‘oću li hodat s njim, rekla sam da ću razmislit. Razmišljala sam 17 godina"

Straj me da će se ovi tekst pritvorit u ljubavnu šećerlemu s ganutljivim naslovom. Obično kad u Gloriji izađe takvi tekst, nakon par miseci izađe vijest o "kulturnom razvodu"… Al evo - riskirat ću.

Dakle, Braić i ja upoznali smo se na primanju u pionire 1986. u prvom be razredu Osnovne škole Ruđer Bošković. Uvik će reć da se zaljubija u mene jer san bila najsmišnija i da mi je kapa stajala nakrivo.

U šestom razredu pozva‘ me na rođendan. Mater mu je napravila super pizzu i ja sam navalila. Posli me u liftu pita ‘oću li hodat s njim i ja sam rekla da ću razmislit. Razmišljala sam nekih 17 godina i momentalno pristala da se udam za njega. Ostalo manje-više sve znate priko mojih knjiga, i sve su više-manje njemu posvećene. A šta ću, zaslužija je, dobar mi je. A bome sam i ja njemu.

I nije istina da se svit vrti oko mene. Radi njega ja pečen kolače i putujem, radi njega ja idenmeđu svit, radi njega plovin brodom, radi njega iden po restoranima, radi njega ću se počet bavit sportom (sad ne mogu, nego kad zaladi malo).

- A šta ti Braiću radiš radi mene?

- Sve!

- Šta je to sve?

- A sve! Šta bi ti da ti nije mene?

- A šta bi ti da ti nije mene?

- Iša‘ bi naprimjer na putovanje po Firenci, po restoranima ija i probava vina. A ti naravno ne voliš vino, vidiš to mi smeta kod tebe. Onda bi recimo moga mirno igrat balote da me se ne zove i sramoti 500 puta.

- A s kim bi ti putem pojia ćevape sa kapulom?

- Vidiš to cijenim kod tebe.

- I tripice!

- I tripice dabome.

-Tebi je od cilog Beča bila najinteresantnija bečki šnicel za 40 eura.

- Je i ne mislin se više stiskat da bi ušpara i da bi ti kupila 5 stote postole na visoki tak, a ja ih odnija u podrum. Ti ne znaš živit… Aj reci koje su tvoje želje? Ti nemaš želja.

- Ja neman želja? Pa i nemam.

- Nije lako s tobon takvom živit. Ti se sa kauča ne bi makla, a ja bi iša svugdi.

- Aj dobro... Da vidimo dalje šta pitaju ovi iz Glorije… Šta ti voliš najviše kod mene?

- A šta ti najviše voliš kod mene?

- A to šta si visok, crn i lip.

- Ti mene nakon 15 godina braka voliš jer san lip?!

- Je, i duševan…

- Neću ja više pričat o nama za novine. Starija ti cili dan landra vanka, knjigu nije takla, a u ponediljak joj je kontrolni. Malu triba okupat i stavit je leć. To ću ja naravno, ka i uvik.

- Ti si zaboravija da ja danas nisan stala. A šta se tiče starije nek‘ je ona meni živa i zdrava. Ne moš joj sve branit.

- Meni je sad Liga prvaka… Nema me!!!!!

- Ja više ne mogu čut zvuk baluna, ne mogu vidit zeleni ekran.

- Aj ti vidi šta ima malo na mobitelu. Evo ovde me sici ako danas nisi bila tri ure na mobitelu.

- I ti si se navuka, podcast o balunu i u zahodu slušaš.

- Nije istinaaaaa..

- E nije… neki dan suza suzu goni jer se Perišić vratija.

- Aj pusti me da gledan.

- Ne mogu te pustit, pišen ovo za Gloriju. Dakle, čime tebe ja i danas oduševin?

- Paaaala, sad nisan vidija gol.

- Čime ja tebe oduševin??!!!!

- Ti mene oduševiš… evo sad mi ništa ne pada na pamet, kasno mi je, ne mogu mislit.

- Gukniiiii!

- Evo recimo kad me pustiš da gledan pa mi doneseš jedno pivo, a može i palačinke. A čime ja tebe oduševin?

- Pa recimo ja volin da mi skuvaš kafu i kupiš kroasan ujutro.

- Samo da je maščuge, aaa.

- Aha, ajmo dalje… Kad ti je bilo najteže? Evo ja ću odma‘ reč. Meni je najteže kad čekan nalaze. Evo neki dan ono za tvoje rame…

-Pa reka san ti da je to od onoga šta san iša dignit dječji sic. Da me rame u tom momentu prikinilo.

- Eeeeee i Račana je zabolilo rame, pusti ti to. Kad je tebi bilo najteže?

- Pa recimo kad si išla rađat dicu pa te nije bilo doma pet dana.

- Ol san ti falila, aaaaa?

- Aj aj, malo san se i odmorija. Baš si bila teška trudnica. Satrala si me, satrala.

- Ajmo dalje… - Koja je tajna sretnog braka?

- Ajme majko pusti me na miruuu.

- Evo ne znam ni ja šta bi rekla. Mene recimo ne krasi ni jedna vrlina koja za to triba. Nisan ni tolerantna, ni popustljiva, ni strpljiva…

- Jednom riječju ja san najeba‘.

- E jadan… baš mi te žaj, ustrojija si ti mene, ne boj se.

- Najbolje da nisan. Triba i živit, a ne samo vatat inspiraciju. Piši ovako, sad san se sitija, šta mi još sve ide ma živce kod tebe.

- Ne može tu smo točku prošli.

- Piši ovako… Subota ujutro, umisto da uživan dočeka me usisivač na srid sobe.

- Vratimo se na tajnu sretnog braka!

- Da me pustiš da gledan balun.

- Može al prije mi naruči postole.

- Na tak?

- Ahaa.