Tisja Kljaković Braić o suprugu Igoru i izazovima roditeljstva: "Ako su kćeri moje krvi, nema odgoja koji će ih promijeniti"

Iša je Igor sa dicon u Brela da uvati još malo lita i da me pusti da radim. Da mi dica ne jašu na glavi. Jer dugo nisam napravila ništa šta valja… Jer me sve guši… Dica, odgoj dice… Sve je posvećeno dici. Di san tu ja?

Sama san doma. Čudno mi je. Ni‘ko me ne zove, nema zvukova crtića, ni‘ko ne ulazi i ne izlazi. Mir, totalni mir.

Možeš, Tisja, šta god oćeš. Možeš slikat, pisat, možeš gledat deset epizoda Mućki, možeš gledat na kompjuter stvari za kužinu, tapete, lampe.. Možeš upalit mašinu prije jeftine struje, jest manistru, maslo i kruv - ni‘ko neće znat.

Sinoć nisan mogla zaspat od tišine. Starija nije zviznila vratima i rekla - Pusti me na miru!

Ni‘ko mi nije usrid noći na uvo reka - Vooodeeee… ili - Piši mi se. Inače, mlađa spava s nama u krevetu, u sredini. Više je i ne pokušavamo pribacit u njen krevet.

Jebote, ko Pale sam na svijetu sam. Mogu radit šta oću. Pojest sve čokolade iz dućana u kojem nema nikoga i šta onda… Sad je jasno da san i ja jedno veliko dite. I kako dite da odgaja dicu? I meni triba nadzor.

Priznajem sve svoje grije - puštala san malu da gleda crtiće i davala sam joj jest dok ih gleda. Prvo pitanje kad Igor uđe u kuću je - Koliko dugo bulji?

Dala sam starijoj deset eura mada je bila toliko bezobrazna da nije zaslužila ni eur. I pasa nisan izvela vanka. Popiša se na pelenu.

Jebiga sad. Znam: Nisi dosljedna. Lipo san ti govorija na vrime... Ova mlađa će ti bit gora od starije!

Tisja Kljaković Braić

VANESA PANDŽIĆ CROPIX

I stalno on meni tako šta san falila. Oko toga se najviše glođemo. Ima lista svega šta san falila. I jesan falila san, al ako su moje krvi, a jesu, nema odgoja koji će ih prominit. Uf, šta ne volim tu rič - odgoj. Ja i ti, Igore, savršen smo spoj. Ti ih dricaješ, ja ih puštam. I žive među slikama, knjigama. Njima su knjige posvećene, o njima su knjige. Crtić im je mama nacrtala.

Neki dan je mlađa gledala predstavu o sebi. Otvorenih usta. Pa valjda će sve to ostavit na njih neki trag, majku mu…

Ja san doma u ovoj tišini dan i po i da mi ne zuji u uhu, pomislila bi da san na drugom svitu.

Vrime mi curi. Moram slikat, a ni crtu nisam povukla, moram napisat ovaj tekst do kraja. A ne ide mi baš.

Teško mi se naviknut na mir. Mir me čini nemirnom.

Iden vidit šta rade. Zovem na video poziv. Prave palačinke, mašu mi. Mala mi pokazuje promatračnicu iz crtića "Psići u ophodnji" koju joj je tata napravija od stiropora, cijevi i kartona. Pamtit će to.

- Jes‘ ti šta napravila? - pita me Igor.

- A evo, slabo. Pišen tekst o odgoju za Gloriju.

- Ti pišeš o odgoju? O, majko mila…

- Šta se smiješ?

- Kako se neću smijat?

- Pišen o svemu šta san falila.

- A jel ti mi falimo?

Falite mi puno.

TOMISLAV KRIŠTO/CROPIX